Osnovna škola Siniše Glavaševića

2012-06-18 13:16:00

БОГ ЈЕ СТВОРИО СВЕТ СА ЦИЉЕМ ДА СВЕТ ПОСТАНЕ ЦРКВА Ученици 4. разреда покушали су кроз ликовну радионицу представити основне истине хришћанске вере, као и то да стекну знања о томе да постојање света има свој циљ. Тај циљ је есхатолошка као литургијска заједница, односно јединство свих створених бића међу собом и на крају с Богом, преко Богочовека Исуса Христа.

ЕВО ШТА СМО НАУЧИЛИ НА КРАЈУ ЧЕТВРТОГ РАЗРЕДА

Свет је створен.То значи да свет није постојао све дотле док га Бог није створио, а све што је створено има почетак и крај. Свет је створен из различитих врста које су међусобно раздељене, док им је створена природа заједничка. Сва бића су различита по времену стварања и зато свака врста и свако биће имају почетак постојања и крај. Свет, дакле, има почетак постојања, а може имати и крај. То зависи од воље Бога који је свет створио. Једино је Бог нестворен и зато је Он вечан, односно нема ни почетак ни крај. Адријана Радић и Бојан Рапајић Бог и свет су различити по природи. Бог је нестворен док је природа света створена ни из чега. Време и простор постоје у створеној природи. Почетак постојања природе значи почетак постојања времена и обрнуто. Простор и време су две неодвојиве категорије. Александар Чукељ и Александар Божић Природа света је створена ни из чега и зато је смртна. Сва бића су смртна зато што имају исту природу која је створена ни из чега. Бог много воли свој свет јер га је слободно, из љубави, створио и жели да он вечно живи. Да би се то постигло, створио је човека слободним како би остварио с њим, а преко њега са целом природом, заједницу љубави. А. Завишић и Сретен Шодоловац Бог је створио човека на крају стварања света. Створио га је по своме лику што значи слободним, односно као личност. Човек је личност, односно непоновљиво биће и носилац постојања целокупне природе, у заједници слободе с другом личношћу. Бог је створио човека по своме лику, што значи да му је даровао слободу, како би могао да има заједницу љубави са другим човеком и да сазна да је постојање израз заједнице слободе с другом личношћу, односно да сазна смртност и пролазност своје природе и природе целог света и да треба, ако жели да превазиђе смрт, да оствари с Богом личну заједницу. Јелена Ђерић и Урош Рончевић Да би створена природа живела, потребно је да се сједини с Божанском природом. Да не би створена природа била уништена од стране Божанске, то сједињење треба да буде нераздељиво, али несливено. Такву врсту сједињења могу да остваре једино Бог и човек зато што су они личности, тј. слободни су у свом постојању и не зависе од закона природе. Бог је апсолутно слободан, док човек још увек није, али показује тенденцију да жели да буде апсолутно слободан, односно да буде као Бог. Јована Кончар и Милица Шарин Бог је изабрао да преко човека оствари личну заједницу са целокупном природом и да на тај начин створена природа превазиђе смрт. Та заједница је требала да буде слободна и од стране Бога и од стране човека. Зато је Бог створио човека слободним. Јована Платиша и Александра Лакобрија Бог је Света Тројица, Отац, Син и Свети Дух. Као што људска природа не постоји мимо конкретних људи, Марка, Јована, Милице, тако не постоји ни Божанска природа мимо Оца, Сина и Светог Духа. Бог Отац је пожелео, а са тим су се сложили и Син и Дух, да створена природа има заједницу с њима кроз Сина. На тај начин би Син постао човек, а човек у њему као син Божији, односно Христос, док би свет у Христу постао бесмртан. Вања Сучевић и Доротеја Арбутина Човек може да постане бесмртан само у заједници с Богом. Створена природа која нас окружује и сама је смртна и не може бити извор бесмртности. Природа, такође, жели бесмртност и то може постићи једино преко човека кад се он сједини с Богом. Вања Вугдраговић и Бојана Мазур Последице греха првог човека Адама јесу: смрт, борба човека против природе, обожавање природе уместо Бога као и непријатељство природе према човеку. И поред тога што је Адам погрешио, Бог није одустао од свог циља да свет постане бесмртан. То најбоље показује рођење Сина Божијег као човека, његова смрт и васкрсење. Природа и људи могу постати бесмртни само у заједници са Христом. То ће се показати као истинито у последњем дану када Христос поново дође. ДА ЗАКЉУЧИМО Адам је хтео да постане као Бог, тј. да постане бесмртан, али не у заједници с Богом, већ са створеном природом. Другим речима, грех првог човека Адама јесте, дакле, у томе што је он бесмртност тражио у створеној природи, а не у заједници с Богом, и зато је остао смртан. Уместо да у сједињењу с Богом тражи бесмртност, он је њу тражио у створеној природи. Ову грешку многи људи понављају до данас. Последице човековог пада, тј. промашаја постављеног циља, јесте то да су човек и природа остали смртни и постали су непријатељи једно другом. И поред тога што човек није остварио постављени циљ, Бог није одустао да и даље помаже човеку у остварењу тог циља, тј. да достигне бесмртност. Рођењем Сина Божијег као човека Бог је поставио нови почетак у историји спасења света и најавио је да ће на крају смрт бити коначно побеђена кроз васкрсење мртвих.